Жижула
Жижула, кинеска датула, јујуба, иглица, сирита има касну вегетацију која почиње у мају и поступно цвјетање два месеца, и исто тако поступно зрење плодова. Поријеклом је из Кине гдје се гаји преко од четири тисуће година и представља водећу воћну врсту. Расте као стабло или грм од два до пет метара у висину и више. Орезивање скоро није потребно, одстрањују се само суве гране или оне које превише израстају из крошње. Такође је отпорна и на болести и штеточине па се може сврстати у еколошко воће. Садња жижуле слична је и као код других воћних врста, а требамо избјегавати садњу на тешком и непропусном земљишту које задржава воду као и на јако карбонатном и алкалном где ће имати проблема са хлорозом. Такође треба водити рачуна да буде на заклонитом положају јер јој не погодују јаки сјеверни али ни јужни вјетрови. Зими подноси и до -25 степени Целзијуса а љети дуже сушне периоде. Стабло жижуле доноси плод већ у другој години након садње. Дуговјечна је воћка и живи до двије стотине година. Поред тога што је корисна она је и веома украсна, са кожастим као изгланцаним листовима и таласасто изувијаним гранчицама биће прави украс у вашем воћњаку. У јуну, па све до августа се развијају мањи цвјетови жуте боје пријатног мириса који су двополни и врло привлачни пчелама. Плодови су зелене боје, јајасти и дугуљасти облика маслине, а постоје сорте са крупним плодовима благо крушколиког или јабучастог облика плода. У септембру плодови почињу мењати боју у благо белу до жућкасту, а након тога се од петељке према доле почињу бојити изразито сјајном смеђе црвенкастом или смеђом бојом. Плодови жижуле се могу користити у септембру и октобру када добију боју, и кад им се површина набора и месо омекша . Месо је бијело жуто, пријатног киселкасто слатког укуса. Плодови се користе свјежи, суви, конзервисани, кандирани, и прерадјени у компот, џем, мармеладу, слатко, пире, сок, сируп, ракију и ликер. Плод је богат минералним солима посебно: кобалтом, јодом, гвожђем. Поред тога садржи и велику количину разних витамина. У просјеку садрзај витамина Ц се креће 250 – 800 мг, заузима друго мјесто, после шипка.